Choy qonni tozalaydi. Ovqatni yaxshi hazm qildiradi. Miya quvvatini oshiradi.
Dastlab paydo bo’lgan joyi Xitoy va Hindistondir. Daraxtining bo’yi ikki metrdan oshmaydi. Choyning asosiy foydalaniladigan qismi – barglaridir. Barglari biroz qovurilgach, ko’k choy va qora choy nomi bilan foydalanishga topshiriladi.
Choyning birinchi marta kashf qilinishi haqida juda ko’p afsonalar to’qilgan. Ulardan biri quyidagicha: "Bir kuni Xitoy imperatorlaridan biri o’z yaqinlaridan biriga g’azab qilib, uni shahardan haydab chiqarishga farmon berdi. U kishi bir necha kun tog’u biyobonlarda, o’rmon va changalzorlarda sargardon bo’lib yurdi. Qiyinchilikdan u nihoyatda ozib, zaiflashib, yuzlari sarg’aydi. Bir kuni nihoyatda ochiqqan holda bir daraxt yoniga keldiva uning barglaridan yeya boshladi. Ko’p o’tmay uning vujudida salomatlik alomatlari namoyon bo’la boshladi, yuz rangi esa tiniqib, chiroyli tusga kirdi. Kunlardan bir kuni u yashirincha shaharga keldi va imperator yaqinlaridan biriga bo’lgan voqeani bayon qildi. Bu gap imperator qulog’iga yetib, uni chaqirtirdi va sog’lom, yuzlari tiniq bu kishini ko’rib taajjublandi. So’ng bir necha tabiblarni har tomonga yuborib, bu daraxtni qidirtirdi va xosiyatlarini o’rganib chiqishga buyurdi”.
Choy asab va medaga foyda qiladi, xursandchilik paydo qiladi va tashnalikni yo’qotadi. Bundan tashqari, bosh og’rig’ini qoldiradi, qonni tozalaydi, yuz rangini sof qiladi. Og’izni hushbo’y qiladi.